Knjiga "Eva" - Životna ispovest Eve Nahir Panic

                                                                                                SVEDOK POGROMA: PONOS I PRKOS KAO TRAGIČNA KRIVICA
                                                                                                                          Vladimir B. Perić

        Da imperativ čistog srca treba čoveka da beskompromisno i prkosno vodi kroz život, pokazuje nam primer Eve Nahir Panić, opisan u istoimenoj monografiji. Put trasiran načelima humanosti, jednostavnosti, požrtvovanja i čovekoljublja izgleda da nužno sobom privlači zlo, višestruku marginalizaciju, mukotrpno i dugotrajno stradanje. Više puta branjena i odbranjena ljubav prema Srbinu Radetu Paniću - konfesionalno, klasno, nacionalno i politički - okosnica je Evine životne priče. Zlo koje se nadvijalo nad porodičnom srećom Panićevih imalo je mnogo lica i obličja - Drugog svetskog rata, Holokausta, Informbiroa, Udbe i društvenih odbacivanja koja su ih pratila kroz vihor ratova i stradanja u miru.

        Evino svedočanstvo je ujedno i glas koji čuva sećanje na stradale Jevreje u nacističkom pogromu. Pripadnica jevrejske zajednice u Čakovcu i mosni luk tog grada sa Kirjat Tivonom, dobitnica Plakete počasne građanke Čakovca u 96. godini, ova žena predstavlja bitnu interkulturnu sponu jevrejskog i ex-jugoslovenskog prostora. Njen glas nam paradigmatično ilustruje antisemitizam u predratnoj Jugoslaviji (Numerus clausus) i tadašnjoj Mađarskoj. On se prikazuje kroz priču o stradalim roditeljima, Emi i Beli Kelemenu pred kraj Drugog svetskog rata u logoru smrti, Aušvicu. Neusebljenost zbog politikā mržnje i proganjanja, nije pokolebala Evu da opstane i ostane čovek na prvom mestu. Nomadizam kao moranje, ne kao izbor, prirodno se završio 1966. godine u Izraelu, u životnoj luci, kibucu Šar Hamakimu. Ovaj topos kasnije postaje važan za srpsku književnost.

         Danilo Kiš je ključna figura pre svega za Evin progovor o logoraškim stradanjima na ostrvu Sveti Grgur (1951-1953). Eva je još jedna od golootočkih priopovedačica, pored Ženi Lebl, jugoslovenske novinarke i istoričarke, koju je takođe Kiš podstakao da objavi knjigu o sudbini žena zatočenih u kazneno-popravnim logorima Druge Jugoslavije . Ženski Boris Davidovič, kako je Evu Kišu Ženi opisala, pružila je značajno svedočanstvo koje je tvorcu Grobnice za Borisa Davidoviča bio oslonac za dalji rad, a činjenice iz intervjua korišćene su za film Aleksandra Mandića o životu golootočana, “Goli život”. Osim opisa prijateljstva sa Danilom Kišom, autor monografije o Evi nam slika i divan međuljudski odnos sa piscem Filipom Davidom.

         Poteze u životu pravila je rukovođena otvorenošću prema ljudima, uvek bez zadnje misli. Verovala je do kraja svog veka u ravnopravnost među ljudima, bila je idealista i živela je za ideju jednakosti i pravičnosti, koju je i mogla da ostvari u kibucu kao vidu komune. Paradoksalno je ali istinito, da je čovek koji je toliko nesreće prevalio preko svojih leđa, lako bio smiren, ispunjen i zaokružen pred kraj života. Ova krepka dama, kako je Ilić naziva, bila je srećna jer nije bila zaboravljena, jer nije pristala da udara, vređa i maltretira druge logorašice na Svetom Grguru da bi sebi pribavila beneficije i lakše izašla iz zatvora. Eva je i na najnižem stupnju svoje rastočenosti, potpune poniženosti, otkrivala svoju čovečnost kao neuništivu, otuda natprirodnu činjenicu; nadneta nad užasom, sagledavajući ga u dubini ona je osetila ljudsku lepotu oko sebe. U tome je pouka i značaj ove knjige. 

                                                                                 Audio: Eva Nahir Panić o Josipu Brozu Titu, Golom otoku, stradanju, sećanjima .....

          Slušajući često odgovore na pitanja koje sam poslednjih godina postavljao, ne mali broj Evinih prijatelja govorio je o njenom životu kao o priči koja je sve, samo ne „obična”. Eva je, iako samo jedna od nas, ipak posebna zbog svoje prirode, hrabrosti i iskrenosti. Mada su tajne deo nas, čini se da je samo mali broj njih sačuvala za sebe. Zato verujem da će ovaj skromni doprinos u traganju za istinom – kakva god ona bila – biti dovoljan za razumevanje vremena koje je daleko iza nas.
                                                                                                                                                                                                                                                              (Autor  2015.)   
*Recenziju prof dr Mladenke Ivanković, naučnog saradnika Instituta za noviju Istoriju Srbije Recenziju možete pročitati ovde >>>

Powered by WebExpress